Због чињенице да у Босилеграду људи умиру од глади, ми дане проводимо на терену, обилазећи најудаљенија места. Чекају нас гладни, болесни, уплакани, ратни ветерани сами са дивљим животињама. Радују нам се, љубе руке и плачу од среће када нас виде, моле да останемо јер их нико никад није посетио. 96-годишња бака без икаквих примања живи сама на 40км од Босилеграда, Станка…
Станиша Стаменов без икаквих примања чува непокретну мајку Станку (87) у селу Горња Ржана, општина Босилеград. Овим људима је већ годинама уназад потребна медицинска помоћ, али нико не чује њихову патњу и бол. Бака Станка страхује и јауче, моли и куми уз речи “разболемо се, ће умремо гладни, И Станиша болан, гладни ће умремо, нема кој да ни јави на државу”.
У селу Бранковци, општина Босилеград живи господин Васко Станков, учесник рата. “Збринут сам у овај дом овде, немам ништа, само собица и кревет”. “Дао сам своју земљу, своје двориште, част сам дао, да бих примао 8000 динара социјалне помоћи”, додаје Васко. Васко не проводи време са људима, бежи и крије се од њих, а нема ни са ким.