Стравична немаштина браће Стојановић: Покривају се најлоном да не кисну, у истом су кревету, ни јастук немају

Драган и Слађан у свом дому немају ни струју, ни воду, али имају један другог и осмехе које не скидају с лица јер им то, како кажу,  једино остаје

Одсечени од света, заборављени, сами, у оронулој кући са сламом уместо крова, живе браћа Драган и Слађан Стојановић. Иако у 6. деценији живота, ни један, ни други брат не могу да раде, јер немају где – живе у Бабиној Пољани, планинском месту удаљеном око 40 километара од Врања.

Драган и Слађан једини су становници свог села, а дане проводе усамљени, на врху планине, са дивљим животињама. Без основних услова за живот. Услова катастрофалних и недостојних једног човека.

Преживљавају од социјалне помоћи која износи свега 8.000 динара. Прва продавница удаљена је чак 10 киллометара од њихове „куће“, те често, чак и када имају новац, не могу да оду да купе основне животне намирнице.

Слађан је, иначе, учесник рата.

Браћу је посетила каратисткиња и хуманитарка из Врања, млада Тамара Мисирлић, којој се Слађан пожалио уз речи: „Спавамо заједно у кревету, немамо јастук. Добри људи су нам дали неку гардеробу, па то ставимо испод главе, имамо сламу уместо крова, па кад пада киша покривамо се најлоном“.

Његов брат Драган каже да им је посебно тешко са првим хладним, зимским данима и снегом који окује њихово место.

– Kад је зима, умиремо овде, не можемо да одемо у продавницу за брашно, а лети нам змије долазе – прича он.

На питање како успевају да буду насмејани у дому без струје, без воде и сами, рекли су да је то једино што им је остало.

– Њихова кућа јако тешко може да се среди, тако нешто до сада нисам видела, баш је страшно, а и много удаљено, али наравно, ништа није немогуће и ја бих искрено волела да добију бар најосновније услове за живот .

Kако додаје, браћа Стојановић спремна су да оду из тог места било где где би им живот био лакши. Да се мање муче и страхују од оног што доноси сутра.

Уколико желите да помогнете браћи Стојановић, то можете да урадите уплатом на рачун за донације:

200-3453980101008-90, Фондација „Тамара Мисирлић“.

Сврха уплате: Помоћ за Драгана и Слађана.