Док многи беже из села и трче ка граду, Милош се вратио. Вратио се у село које готово да више не постоји. Сам је направио пут, довео воду, почео да гаји животиње, да обрађује земљу. Његови родитељи су болесни. Нема с ким да подели терет. Ипак, не тражи ништа. Не кука, не моли. Само ради и верује да може другачије….
Два брата, Ненад и Предраг, близанци, живе у Врановини, селу које скоро више и не постоји. Горе на планини, забачено, заборављено. Нема пута, нема људи, нема ничег… осим њих двојице. Кућа је стара, оронула. Спавају на клупи. Ненад је болестан, слаб, имао је мождани удар, шећер, одсекли су му прст. Предраг иде у надницу кад га неко позове. Носи сено,…
Мајка Душанка и син Зоран из села Ђурђин код Суботице, који су годинама живели у кући која је једва стајала, у готово немогућим условима, коначно су добили нови кров над главом. Зоран од рођења не говори. Душанка сваки дан се неуморно бори за њега. „Све бих дала за њега, глас бих свој дала, само да га чујем“, рекла је кроз…
У селу Трнава, међу брдима и оронулим кућама, станује нана Мејрем. Данас у дубокој старости, преко осамдесет година, носи лице испресечено борама – сваком од њих као да је урезана прича о чекању, тишини и неугаслој нади. Наиме, Мерјем свако јутро, пре него што скува кафу или отвори врата, изговори исто питање: „Где ли је мој син?“ Прошло је четрдесет…
Миле је учествовао у три рата, борио се за част, за слободу, за све нас. Данас, тај исти Миле, живи у камп-приколици. Без воде. Без струје. Без кревета. Ноћима спава у седећем положају и моли се Богу. Ми имамо дуг према њему, и према свима онима који су пре њега стајали усправно када је било најтеже. Миле Цветковић рођен је…
Породица Мачковић из Љутова код Суботице, која је годинама живела у трошној кући без прозора, без воде, без струје, без основних услова за живот, коначно је добила нови кров над главом. У породици има шесторо деце, троје од њих са посебним потребама. Марија и Силвија, девојчице које су прошле кроз суровост света. Исмеване, одбачене, малтретиране само зато што су другачије….
Благословена част и неизмерна захвалност светој земљи Косову и Метохији. Никад не припремам говоре. Нисам неко ко унапред пише реченице. Јер кад причам о свом народу, о својој светињи, не могу да читам. Могу само да осетим. Док стојим пред вама, не говорим из своје главе, говорим из свог срца, које које за вас куца, говорим као дете овог народа….
Породица Додић из Доњег Нерадовца код Врања, која је годинама живела у трошној кући без прозора, коначно је добила кров над главом, који данас више није рушевина, већ прави дом. Мајка Јелена болује од мултипле склерозе и скоро да је непокретна. Александар и Милица су је чували, хранили, купали, помагали јој у свему. Осим тога, бринули су о трошној кући…
У селу Ђурђин, налази се кућа која једва стоји, а у тој кући, у готово немогућим условима, живе мајка и син, Душанка и Зоран. Зоран од рођења не говори. Душанка сваки дан се неуморно бори за њега. „Све бих дала за њега, глас бих свој дала, само да га чујем“, каже Душанка кроз сузе. Немају много, ни хране, ни основних…
Данас смо заједно исписали још једну причу која ће заувек остати урезана у срцима свих нас! Породица Антић коначно је добила свој нови дом. Неизмерно хвала БМВ Мото Клубу Србије, људима великог срца који су се придружили нашој мисији и променили живот овој предивној породици. Подсетимо: Јасмина и Драгољуб су родитељи који се из дана у дан бори да пруже…